Asertivnost u profesionalnim odnosima
Upravo zbog toga, asertivnošću se bave podjednako i naučnici i praktičari. Naučna istraživanja su pokazala da asertivni pojedinci znatno brže napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako stručne neasertivne kolege, što je i glavni razlog što su vodeće svetske kompanije uvrstile trening asertivnosti u bazični edukacijski paket za svoje zaposlene. Treninzi imaju za cilj unapređenje međuljudskih odnosa, stvaranje efikasnije i fleksibilnije komunikacije, te smanjivanje stresa. Oni mogu pomoći svim stidljivim ljudima i svima.
koji imaju osećaj da ih drugi iskorišćavaju i da se ne znaju dovoljno dobro izboriti za svoja prava. Asertivno komuniciranje pomaže čoveku da bude efikasniji u zauzimanju za sebe i da razvije kvalitetne odnose sa drugim ljudima. S druge strane, učenje asertvinih tehnika može sprečiti narušavanje međuljudskih odnosa previše agresinim istupom.
Uzimajući u obzir rezultate istraživanja koje smo naveli po pitanju prisutnosti profesionalnog stresa (kao i mobinga) kod nas, možemo reći da se u našem poslovnom okruženju malo ko ponaša asertivno. Možda je razlog taj što je opisano ponašanje previše idealizovano i da mu nema mesta u praksi, već samo na papiru. Za mnoge ono i ostaje na papiru. Stručnjaci smatraju da postoje tri najčešće barijere prema asertivnosti. Pre svega, mnogi veruju da uopšte nemaju prava da budu asertivni. Naime, takvim ponašanjem bi mogli ostaviti utisak uobražene osobe. Drugi razlog je strah od asertivnosti, jer takvo ponašanje možda neće naići na odobravanje kolega, što bi, smatraju mnogi, moglo izazvati negativne posledice. I treći razlog, možda i najvažniji, nedostatak je socijalnih veština za efikasno samoizražavanje.
koji imaju osećaj da ih drugi iskorišćavaju i da se ne znaju dovoljno dobro izboriti za svoja prava. Asertivno komuniciranje pomaže čoveku da bude efikasniji u zauzimanju za sebe i da razvije kvalitetne odnose sa drugim ljudima. S druge strane, učenje asertvinih tehnika može sprečiti narušavanje međuljudskih odnosa previše agresinim istupom.
Uzimajući u obzir rezultate istraživanja koje smo naveli po pitanju prisutnosti profesionalnog stresa (kao i mobinga) kod nas, možemo reći da se u našem poslovnom okruženju malo ko ponaša asertivno. Možda je razlog taj što je opisano ponašanje previše idealizovano i da mu nema mesta u praksi, već samo na papiru. Za mnoge ono i ostaje na papiru. Stručnjaci smatraju da postoje tri najčešće barijere prema asertivnosti. Pre svega, mnogi veruju da uopšte nemaju prava da budu asertivni. Naime, takvim ponašanjem bi mogli ostaviti utisak uobražene osobe. Drugi razlog je strah od asertivnosti, jer takvo ponašanje možda neće naići na odobravanje kolega, što bi, smatraju mnogi, moglo izazvati negativne posledice. I treći razlog, možda i najvažniji, nedostatak je socijalnih veština za efikasno samoizražavanje.
Na kraju se može utvrditi da je granica asertivnosti za mnoge maglovita, to jest teško je na samom sebi uvideti kad je pređena granica asertivnosti. Često se dešava da se asertivno ponašanje poistovećuje sa agresivnom odbranom svojih legitimnih prava. S druge strane ovog kontinuuma su submisivne osobe koje teže da po svaku cenu da izbegnu konflikt.
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je asertivnost povezana sa profesionalnim stresom, koja nam kao veština omogućava da u svom radnomm okruženju ostavrimo svoja legitimna prava, iznesemo svoje mišljenje, ideje i zahteve na socijalno prihvatiljiv način, pritom ne oštećujući druge i izbegavajući konflikte.
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je asertivnost povezana sa profesionalnim stresom, koja nam kao veština omogućava da u svom radnomm okruženju ostavrimo svoja legitimna prava, iznesemo svoje mišljenje, ideje i zahteve na socijalno prihvatiljiv način, pritom ne oštećujući druge i izbegavajući konflikte.
Comments
Post a Comment