Karakteristike asertivnog ponašanja

Asertivnost je veština koja omogućuje da se izborimo za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osećaji uzmu u obzir, a pri tom se ne narušavaju prava drugih. Asertivnost je reč engleskog porekla i podrazumeva takav oblik komunikacije sa drugim ljudima koji je između pasivnosti i agresivnosti, tzv. zlatna sredina. Biti asertivan podrazumeva iskazivanje svojih stavova, želja, mišljenja i uverenja na socijalno prihvatljiv način, i to na direktan i iskren način, ali uz poštovanje sagovornika. Poštovati sagovornika podrazumeva uvažavanje a nikako vređanje, ne težiti tome da povišenim tonom, skarednim rečima, ismejavanjem, ironijom, nipodaštavanjem i neprikladnom mimikom nadredimo sagovornika.
Ovaj oblik komunikacije podrazumeva da su govornik i sagovornikom jednaki u komunikaciji po pitanju vrednosti kao ličnosti, bez obzira na sagovornikov pol, nacionalnu pripadnost, boju kože, profesionalne kvalifikacije, položaj u društvu.
Prava govornika su jednaka pravima sagovornika i obrnuto. Da bi neka ličnost zaslužila taj laskavi naziv mora da ispuni nekoliko teških zahteva. Mora da u opštenju sa drugim ljudima otvoreno izražava svoje misli, stavove i osećanja. Osećanja, pri tome moraju da budu iskrena, misli jasne a stavovi nedvosmisleni. Mora da ispoljava empatiju za tuđa osećanja, da uvažava tuđa mišljenje i da poštuje stavove drugih osoba u komunikaciji, bez obzira da li ih procenjuje lažnim, glupim ili predrasudnim. Ispoljavanje poštovanja za tuđe mišljenje i stavove nipošto ne znači slaganje sa takvim mišljenjem i stavovima. Mora da dobro ovladava dijaloškom svešću, nasuprot monološkoj svesti. Ne bi smela da u kontaktima sa drugim ljudima glumi lažna osećanja, da ima “sopstveno mišljenje sa kojima se ne slaže”, i da neguje promenljive stavove koji zavise više od trenutne situacije u kojoj se nalazi, a manje od sopstvenih uverenja.
Ne bi smela da bude agresivna, težeći da povišenim glasom, skarednim rečima, ismejavanjem, ironijom, nipodaštavanjem i neprikladnom mimikom nadredi sagovornika. Asertivno ponašanje je vrsta samopotvrdnog ponašanja. Takvo ponašanje pouzdano čuva celovitost i dostojanstvo ličnosti u situacijama kada postoji realna opasnost da bude instrumentalizovana, izmanipulisana, zloupotrebljena ili iskorišćenja( prema Zdravković, 2007.)
Asertivnost ne garantuje uspeh po svaku cenu, ne garantuje ostvarenje cilja, već samo izražavanje svih zahteva na jedan socijalno prihvatljiv način. Ona podrazumeva borbu za svoja prava, ali na jedan nenametljiv i neagresivan način.
Neverbalna komunikacija, takođe, igra značajnu ulogu. Čak i ako je sadržaj rečenice neagresivan, ako ga izgovorimo vičući, mršteći se uz burnu gestikulaciju, može da se protumači kao agresivnost. I suprotno, ako izgovorimo asertivnu rečenicu tihim glasom, sa pogledom uprtim u pod sagovornik će u nama prepoznati defanzivnost. Zato se kaže da asertivno ponašanje nije samo ono što kažete već i način na koji to uradite.
Asretivna osoba se zalaže za svoja prava, brani ih ali nikada na račun drugih, što je i glavna razlika u odnosu na agresivno ponašanje. Teži kompromisu ali ne po svaku cenu, što ga razlikuje od submisivnog ponašanja. Asertivna osoba je samopouzdana i u isto vreme slobodna i spontana u socijalnim situacijama.