Šta je stres?

Teško je pronaći jednu sveobuhvatnu definiciju stresa. Danas se većina autora slaže da da je stres reakcija organizma nastala kao odgovor na potrebu za stalnim prilagođavanjem promenama u sredini ili stanje koje se javlja kada osoba opaža da zahtevi nadmašuju lične i socijalne resurse sa kojima osoba raspolaže.

Stresori mogu biti fizičke, psihološke ili socijalne prirode, kao i svaki drugi činilac koji remeti ravnotežu organizma i koji može izazvati stresu reakciju. Činjenica je da se svakodnevno susrećemo sa situacijama i učestvujemo u događajima koji izazivaju stres našeg organizma.



S obzirom na to da je kvalitet odgovora na stres važniji od samog stresa, bitno je znati šta uslovljava taj odgovor. Mnogi autori se slažu da su to i urođeni i stečeni činioci, voljni i nesvesni.
Uverenje da reagovanje neke osobe na stres u potpunosti zavisi od samo jednog činioca, je pogrešno. Na primer, verovanje da je reakcija na stres potpuno nezavisna od volje. Upravo suprotno, možemo da naučimo kako da sebe da bolje kontrolišemo i na taj način pozitivno usmerimo naše odgovore na stres.

Kao što smo već rekli posebno je važan naš unutrašnji, subjektivni doživljaj stresnih situacija kao i naša reakcija na njih. Brojne su karakteristike samih stresora koji uslovljavaju intenzitet reakcije. Može se, najpre, reći da izrazito nepovoljno deluje ono što ranije nije doživljno, kao i neočekivano. Stresori visokog intenziteta i dugog trajanja deluju, takođe, nepovoljno zato što izazivaju jaču stresnu reakciju i lakše dovode do sloma adaptvinih snaga. Posebno stresno deluju one situacije čiji razvoj i dužinu trajanja je nemoguće predvideti, zato što demorališu osobu.

Intenzitet stresne reakcije često zavisi i od toga da li je moguće delovanje stresora neutralisati ili, bar, ublažiti. Sama priroda stresa isto tako igra važnu ulogu, ima stresova koji su manje stresni od drugih, kojima se lakše pruža otpor. Isto tako jedan oštar ali lokalizovani stres, ma koliko mučan bio u jednom trenutku, uglavnom nestaje a da ne ostavlja posledice. S druge strane, duže trajanje ili stres koji se ponavlja najčešći su uzroci bolesti: lakše se podnosi jedna kriza, jedna svađa nego stalna i teška prećutna prebacivanja.

Reakcije na stres mogu biti fiziološke, psihičke, kognitivne, emocionalne i bihevioralne. Same po sebi, reakcije na stres su složene i najčešće i uključuju niz fizioloških i psiholoških promena. Što se tiče fizioloških promena to su glavobolja, povišen krvni pritisak, bolovi u želudcu, umor, nesanica, povećano znojenje. Psihološke promene koje se javljaju kod osoba su anksioznost, bes, frustracija, zatim do pada koncentracije i problema sa pamćenjem i prisećanjem a neretko usled dugotrajnog stresa i do depresije.

Emocionalne reakcije na stres su: napetost, anksioznost, strah, uzbuđenje, ljutnja, bes, depresivnost, povlačenje, agresivnost – dakle, uglavnom negativna emocionalna stanja, dok bihevioralne variraju od izbegavanja/povlačenja do direktnog usmeravanja na stresor i borbu za njegovo prevladavanje (pobeći ili boriti se). Stres i emocije su tesno povezane. Moglo bi se reći da je emocija psihička dimenzija stresa, jer je stresna reakcija utoliko intenzivnija ukoliko je emocija jača. Pa nam tako emocije ukazuju na to koji su događaji od centralnog a koji od perifernog značaja za ličnost.