Burnout sindrom

Brz rast kompanija, uvećanje obima posla i raspodela dužnosti koja podrazumeva veći nivo odgovornosti, složenost zadataka pa zatim neuspeh na privatnom planu itd. Uzrok su da se u našem organizmu i našoj psihi talože kao hronični stres i kao takvi mogu stvoriti sindrom izgaranja ili burnout sindrom. Ovaj sindrom je posledica stalnog izlaganja nezadovoljstvu (radnim mestom i okruženjem, poslovnom ili porodičnom ulogom) koje ne rešavamo već taložimo i onda se sve to akumulira u osećaj da gubimo kontrolu nad vlastitim životom.




Manifestuje se drastičnim promenama raspoloženja i ponašanja koje nam nisu svojstvene, ali i promenama u fizičkim parametrima, koje mogu biti alarmantan znak.
Izgaranje je progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao rezultat frustracija i stresa na poslu. Izgaranje na poslu nije isto što i umor. Umor ne uključuje promene stavova prema poslu i ponašanje prema klijentima.

Da li će kod osobe doći do razvoja sindroma izgaranja zavisi od mnogih faktora, ali u velikoj meri i od strukture ličnosti. Psihički stabilne i snažne ličnosti, koje su sebe istrenirale za visok nivo produktivnosti i balansiranje obaveza i pritisaka, su u manjoj opasnosti od razvoja ovakvih problema, ali i kod njih se može javiti, ukoliko ne uspeju da održe tu svoju psihičku stabilnost. A evo kako se ispolja ovaj sindrom: Fizički simptomi - u ovu kategoriju najčešće spadaju hronični umor i iscrpljenost koji mogu da budu predznak i za neke druge probleme pa ih ljudi ne uzimaju dovoljno ozbiljno. Nesanica je simptom koji, sa prethodna dva, čini zeleno svetlo za akciju rešavanja problema. Postoje još niz smetnji koje mogu biti i individualne a nedvosmisleno ukazuju na problem, kao što su probavne smetnje, nagla promena telesne težine, različiti bolni simptomi, smanjen imunitet, povećana potreba za sedativima, cigaretama ili čak alkoholom.

Emocionalni simptomi - mogu biti depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije za odlazak na posao, gubitak entuzijazma, apatija, izolacija, dosada, osećaj tuge i bespomoćnosti, doživljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, osećaj gubitka snage.


Simptomi u ponašanju (bihevioralni simptomi)
Česte promene u ponašanju su: gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljašnje uticaje, npr. buku, svetlo mirise, negativni stav prema poslu, ljudima, međuljudski sukobi, bezosećajnost, rigidnost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, razvod braka, raspad prijateljstava, suicidalni izlaz...


Burnout sindrom, kao što vidimo, može imati ozbiljne posledice a razvija se kroz nekoliko faza:

Prva faza - idealistički entuzijazam: Na početku prisutna je pozitivna energija, velike nade i nekada nerealna očekivanja. Najčešće mladi ljudi očekuju "ružičastu stvarnost" na poslu, pozitivnu atmosferu, prihvaćenost od strane kolega i bezgrešnog šefa. U ovoj fazi se ne štede, daju svoj maksimum na svim poljima i možda i neracionalno troše energiju a upravo je to rizik za izgaranje na poslu. Davanje maksimuma je sasvim u redu, ali ono mora biti u skladu sa realnim mogućnostima.

Druga faza - stagnacija: Posle izvesnog vremena dolazi do sudara sa stvarnošću. Posle "prizemljenja" oni i dalje vole svoj posao, obavljaju ga, ali ne s istim oduševljenjem. Podsećnje se na postojanje i drugih interesnih sfera u životu, kao što su porodica, prijatelji, napredovanje, stručni razvoj... mogu biti od koristi u ovakvim situacijama.

Treća faza - frustracija: Ovo je faza u kojoj sledi preispitivanje: koliko su produktivni u obavljanju posla i gde je smisao posla koji obavljaju, koliko su potrebni i koja je njihova svrha tamo. Naravno, ako su već zašli ozbiljno u proces izgaranja, odgovori su u retkim momentima pozitivni i to znači da stepen frustracije iz dana u dan raste.

Četvrta faza - apatija: Apatija je odsustvo emocija i ona je zapravo jedno od najtežih psihičkih stanja i ujedno je jedan od prvih sasvim jasnih znakova da nešto nije u redu. Manifestuje se povlačenjem i izbegavanjem ljudi ili posla, kao odbranom od frustracije. Apatični ljudi su potpuno nezainteresirani za svoj posao a, ako to raspoloženje uzme maha, može se proširiti i na druge životne sfere. Ovakve osobe rade samo da bi preživele i pritom ulažu vrlo malo energije i vremena u posao i beže od svake odgovornosti.


Burnout sindrom je relativno skoro otkriven i izdvojen kao poseban poremećaj koji je posldica stresa na radu. S obzirom da je ovaj problem atipičan u odnosu na neka druga psihička stanja, najbolji i najefektivniji lek je prevencija koja jedina može garantovati izlečenje. Lečenje ovog sindroma je veoma težak posao jer podrazumeva potpunu promenu nas samih i radne okoline (najčešće i samog posla). Trebalo bi stvoriti dobru atmosferu na poslu, pobrinuti se da posao bude dobro raspoređen i biti fleksibilan u odlučivanju, poštovati tuđa mišljenja, pružati informacije o uspešnosti obavljenog posla, organizovati društvene skupove izvan posla itd.

Pored burnout sindroma postoje i mnoge druge. Na osnovu ovih podataka, vidmo da je stres na poslu sveprisutna pojava u našim kolektivima i da ova tema sve više dobija na težini, upravo zato što svakodnevni stres na radu ostavlja ozbilne posledice po ljudsko zdravlje. Pored mnogobrojnih posledica po ljudsko zdravlje, kao što je već rečeno, stres na poslu u prvom redu izaziva anksioznost. Zato smatramo značajnim razmatranje korelacije profesionalnog stresa i anksioznosti.