Šta je mobing?

Kada su narušeni međuljudski odnosi na poslu, kad nadređeni umesto da brinu o izvršenju radnih zadataka, svakodnevno i namerno zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu s ciljem da ugroze njen ugled i dostojanstvo, možemo govoriti o mobingu. Za razliku od zapadnih evropskih zemalja, kod nas se o mobingu vrlo malo zna. Prema većini autora mobing je psihološki pritisak na pojedinca kojem je cilj degradacija radnikovog ugleda što na kraju dovodi do ugroženog psihičkog i fizičkog zdravlja žrtve.

Psihičko maltretiranje na radnom mestu podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju...), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama - sindrom punog stola... Sve ovo se radi sa ciljem da radnik napusti radno mesto.

Kad se govori o vrsti mobinga na radnom mestu, često se spominju dve kategorije:
* verbalni mobing, koje karakteriše redovno javno ponižavanje i omalovažavanje
* neverbalni mobing, koji se definiše kao smišljeno zanemarivanje osobe, odbacivanje i isključivanje iz većine aktivnosti te zastrašivanje i pretnja otkazom.
Promene na psihičkoj i emocionalnoj sferi, kod ljudi koji su ugroženi mobingom na radnom mestu, su: depresija, anksioznost, krize plača, napadi panike, osećaj depresonalizacije, socijalna izolacija, bezvoljnost, povlačenje u sebe, emocionalna otupljenost.
Promene na telesno-zdravstvenom planu su: glavobolja, poremećaj, spavanja, vrtoglavica, problem sa varenjem, hipertenzija, srčani problemi, kožne promene. Promene u ponašanju su: agresivnost (hetero
ili autoagresivnost), pasivnost, submisivnost, povećano konzumiranje alkohola, cigareta i lekova, seksualni poremećaji itd.
Jedno od istraživanja Infostudovog sajta za zapošljavanje www.poslovi.infostud.com pokazalo je da 60 odsto ispitanika, najrazličitijih zanimanja, priznaje da su bili žrtve nekog oblika zlostavljanja na poslu. Najveći broj posetilaca sajta, 60 procenata, smatra da je mobing veoma prisutan u Srbiji. Slična istraživanja kod nas još uvek nisu sprovedena, mada statistike razvijenijih zemlja sveta pokazuju da je mobing itekako prisutan na radnom mestu.
Kao što vidimo, posledice mobinga po psihičko i fizičko zdravlje ljudi koji su svakodnevno izloženi maltretiranju na radnom mestu, mogu biti vrlo ozbiljne. Tako, kada govorimo o profesionalnom stresu treba uzeti u obzir i posledice koje mobing ima na zaposlene, kao i svepristnost te pojave u radnom okruženju.
U zadnje dve godine svetske ekonomske krize, usred najviše stope nezaposlenosti u poslednjih nekoliko decenija i masovnih gubitaka radnih mesta širom sveta, većina radnika se oseća zadovoljno što uopšte ima posao. Ali oni ne osećaju i da su zdravi. Jedan od tri radnika ima najmanje jedan simptom kliničke depresije, 41 odsto kaže da oseća da je često ili vrlo često pod stresom, a svaki peti ima problem da zaspi. Sve u svemu, 14 odsto se leči od visokog holesterola, a jedan od pet uzima lekove za smanjivanje krvnog pritiska, pokazuju najnovija istraživanja svetske zdravstvene organizacije.
Nervozni šef koji zaposlene tera da rade "od jutra do sutra", strah od gubitka radnog mesta, presija da neće moći da završe zadate obaveze, borba sa konkurencijom zarad bolje plate samo su neke od situacija koje izazivaju veliku količinu stresa kod zaposlenih, koje stručnjaci smatraju osnovnim faktorom rizika za nastanak pojedinih oboljenja.
Najnovija istraživanja u Kanadi pokazuju da stres na poslu ne povećava samo opasnost od pojave  kardiovaskularnih bolesti, već da utiče i na dalje pogoršanje zdravlja pacijenta, koji se posle tih bolesti vrate na posao. U ovoj studiji ispitano je 970 ljudi od 35 do 59 godina, koji su jednom doživeli infarkt i posle oporavka se vratili na posao, a utvrđeno je da je više od 200 ispitanika doživelo i drugi srčani udar.
Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod gotovo svakog trećeg zaposlenog Europske unije. Prema prikupljenim podacima, u EU od ukupnog broja ispitanika, stres na poslu svakodnevno trpi 28% ili 41,2 miliona zaposlenih, od toga više žena nego muškaraca. Pokazalo se da u zanimanja povezana s visokim nivoom stresa spadaju poslovi vezani za edukaciju (prosveta i slične profesije), briga o drugima (medicinsko osoblje, medicinske sestre) i rukovođenje (menadžment).

Nezvanični podaci Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja ukazuju da se zbog nagomilanog stresa na poslu u Evropskoj uniji u toku jedne godine dogodi 48.000 izvršenih i gotovo pola miliona pokušanih samoubistava. Ovakvi rezultati deluju poražavajuće.

Rezultati infostudovog istraživanja ovog problema u našoj zemlji, sprovedenog 2009.god, pokazuju da više od polovine zaposlenih u Srbiji svakodnevno doživljava stres na poslu. Skoro svaki drugi ispitanik (što je 44%), od ukupnog broja ispitanika koji su učestvovali u ispitivanju (843 iz cele Srbije), svakodnevno oseća stres. Nešto ređe, odnosno više puta u toku nedelje oseća njih oko 34%. Oko 18% ispitanika, stres osećaju par puta mesečno ili jednom mesečno. A samo 4% pošteđenih, osećaju stres par puta godišnje. Više
od četvrtine datih odgovora na pitanje šta je najveći uzrok stresa, ispitanici su odgovorili da je to nedostatak materijalnih sredstava.
Nešto manje datih odgovora se odnosilo na nezaposlenost, koja je sve veća, a potom su ispitanici isticali probleme na radnom mestu i ljude kojima su okruženi na radnom mestu. Stres se kod većine ispitanika
ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, konstantan umor i nagle promene raspoloženja. Kod nešto manje njih kroz dekoncentrisanost, glavobolju, stalni strah od nečega. Kod najmanjeg broja ispitanika se javljaju i nesanica, nezainteresovanost, pad imuniteta i fizičke promene.
Zbog osećaja nemoći da utiču na stvari, oko 21% zaposlenih ispitanika, infostudovog istraživanja, imaju stres na poslu. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikacije u timu ili loša komunikacija, kao i visina i/ili neizvesno vreme dobijanja plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika je kao uzrok stresa navelo nedostatak sigurnosti za svoje radno mesto, prekovremene sate i rad sa klijentima. Najmanje je onih koji su kao uzrok naveli rad sa klijentima, oko 5% njih, i duga i
česta putovanja, nešto više od 1%.
Pojedini autori ističu da praksa pokazuje da je mnogo građana izloženo stresu više nego što to mogu da istrpe. Dugogodišnja kriza, prethodni ratovi i dodatna tenzija na radnom mestu sa velikim očekivanjima poslodavaca čini da se taj stres vremenom akumulira što može da dovede do ozbiljnih oboljenja. Oni koji su stalno pod velikim pritiskom - bilo da rade u fabrici, kancelariji, ili da se bave javnim pozivom - ističu da im veću količinu stresa najčešće izaziva neki nerazumni zahtev nadređenih, nedostatak komunikacije sa kolegama, briga o tome da li će zadržati posao, kao i stavljanje u noćne smene i dobijanje male plate koja ne odgovara onome koliko zapravo rade. Najčešći psihički simptomi "stresnih radnika"su loše pamćenje,
strepnja, napetost, ansioznost, tuga, razdražljivost, impulsivnost, brze promene raspoloženja, slaba pažnja i otežana koncentracija.