Stres izazvan načinom života

U našim urbanizovanim velikim gardovima, fizički (glad, žeđ) stresori su već postali retkost. Njih su zamenili drugi koji telo stavljaju u drugi plan. Nedostatak fizičke aktivnosti, nedostatak sna, loša ishrana, suviše cigareta, kafe i alkohola (pakleni trio), loša higijena življenja kakvim živi većina gradskog stanovništva dovodi do toga da se ispoljavaju funkcionalni poremećaji koji uslovljavaju prava psihosomatska oboljenja ako se blagovremeno ne spreči njihov razvoj.

Većina nutricionista i drugih stručnjaka u ovoj oblasti se slaže da fizička aktivnost sat vremena dnevno mogućava nam da se oslobodimo pritiska, stresa kao i da ostanemo zdravi. Tačnije aktivnost nam omogućava da eliminišemo energiju koju psihoemocionalni stres proizvede u prekomernoj količini tako što ćemo se osloboditi te energije. Sport oslobađa one koji ga upražnjavaju nervne napetosti i stvara kod njih osećaj smirenosti. Međutim, prekomerno upražnjavanje sporta bez postepenog treninga, veliki napori koji prevazilaze fizičke mogućnosti, izazivaju prekomerno lučenje hormona stresa (adrenalina i kortizola).
"Pakleni trio" - duvan, kafa a noročito alkohol imaju isti onaj učinak na ljudski organizam kao što ga ima i stres. Ispitivanja koja su vršena na životinjama i ljudima pokazuju da uneti alkohol dovodi do povećanja aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i nadražaja nadbubrežnih žlezda, što je istovetno sa reakcijom koju prouzrokuje stres. Posledica unetog alkohola je povećano lučenje kortizola i adrenalina u krvi. Alkohol takođe dovodi do sekundarnog povećanja slobodnih plazmatičnih kiselina i triglicerida (tj. masnoće u krvi). Duvan i alkohol naročito uništavaju rezerve vitamina i minerala u ljudskom organizmu, što nameće potrebu da se, kod alkoholičara i pušača, ovi elementi neophodni za dobro funkcionisanje metabolizma moraju na neki način nadoknaditi. Što se kafe tiče, njeno unošenje u organizam izaziva trenutno i značajno povećanje lučenja adrenalina i noradrenalina, ali nema trajnog povećanja ovih stresnih hormona.
Unutrašnja ravnoteža u našem telu, od koje zavisi naše zdravlje, zahteva da određeni parametri u krvi, kao što su: visok procenat šećera, masnoća, urea itd. uvek budu konstantni. Postojanost tih parametara zavisi istovremeno od onoga šta jedemo, jer kad naše ćelije ne primaju neophodne hranljive materije, u organizmu se stvara vrlo opasan stresni naboj. Brojna istraživanja su pokazala da, isto tako, određena vrsta hrane, kao što je na primer previše masna i slana hrana, stresna je kao i nekakav emocionalni i psihološki stres, jer izaziva metabolički i biohemijski poremećaj u organizmu. Sve ono što podrazumeva jedan neuravnotežen režim ishrane slabi odbrambene snage organizma i povećava njegovu osetljivost na stres.
Možemo reći da način na koji podnosimo i doživljavamo stres zavisi od našeg biološkog i fizičkog zdravlja, a ono opet od ishrane, fizičke aktivnosti kao i od celokupnog stila života. Tako, govoreći o psihoemocionalnim stresovima, pa i o profesionalnom stresu, i njihovim uzrocima ne smemo a da ne uzmemo u obzir činioce koji zavise od načina života, a koji su veliki izazivači stresa.