Stres u poslovnom okruženju

Većina autora se slaže da loša usklađenost odnosno stres na radu može da dovede do različitih vidova neprilagođenog ponašanja. Na ličnom planu radnik najčešće pati od nesanice, nervoze, razdražljivosti, nagle promene raspoloženja i nekontrolisan plač, hroničan umor, anksioznosti, poremećaji u pamćenju, depresivnosti,

neurotičnosti, depresije. Na fiziološkom planu mogu da nastanu hipertenzija i bolesti srca, ubrzan rad srca, arterioskleroza, astma, pad imuniteta, poremećaji u varenju, seksualni poremećaji, kao i mnogi drugi psihosomatski poremećaji.

Na planu ponašanja najčešće nailazimo na izostanke, nedisciplinu i fluktuaciju, odbijanje radnih obaveza ili na zbunjenost, dezorganizovanost, umanjena radna sposobnost, slabija koncentracija, pad radne sposobnosti, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja itd.

Kao i na svaki drugi stres, reakcija na stres na poslu zavisi od brojnih činilaca, a to su pre svega: otpornost na stres ili vunerabilnost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psihološka organizacija ličnosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.

Pored činioca koji su vezani za profil ličnosti i otpornost na stres, reakcija na stres na poslu zavisi dosta i od uzorka koji izaziva taj stres. Sasvim su drugačije posledice ako stres na radu doživljavamo zbog nedoraslosti složenom radnom zadatku, lošim fizičkim uslovima rada, prenatrpanosti poslom ili svakodnevnim maltretiranjem
od strane nadređenog (tj, radi mobinga).