Stres u poslovnom okruženju

Dobro radno okruženje, dobri međuljudski odnosi i zadovoljstvo poslom koji se obavlja mogu motivisati zaposlenog i povećati njegovu produktivnost, smanjiti odsustvovanje sa posla zbog bolovanja, smanjiti broj povreda na radu u samim tim doprineti povećanom profitu poslodavaca.Stres u malim količinama može biti koristan. On nas motiviše, daje nam dodatnu energiju i pomaže da obavimo posao što bolje.
Međutim, ukoliko su zahtevi na radnom mestu preterano veliki, rezultati će biti suprotni.
Definicije opisuju stres kao stanje dugotrajne napetosti izazvane odgovornošću i složenošću situacija u kojima se nalazimo. Profesionalni stres se opisuje i kao "inkopatibilnost individue i njene radne sredine". Predstavlja štetan fizički i emocionalni odgovor koji se može desiti kada postoji sukob između zahteva poslova koji se odnose na zaposlenog i sposobnosti koju zaposleni ima u susretanju sa ovim zahtevima. Danas, brojna istraživanja pokazuju da je sopstveni posao za većinu ljudi izvor stresa, bar za izvestan period vremena u toku radnog veka. Ukoliko je reč o relativno kratkotrajnom preživljavanju stresa, ako stres ne deluje dugo ni intenzivno, možemo govoriti o postojanju uslova za uspešno prevazilaženje profesionalnog stresa. Međutim, često je u pitanju dugotrajno i teško opterećenje koje predstavlja ozbiljnu pretnju spokojstvu, zadovoljstvu, produktivnosti ali pre svega zdravlju zaposlenog. Veoma dugo se profesionalni stres sagledavao kroz delovanje bioloških, hemijskih i fizičkih agenasa, dok se o psihosocijalnim faktorima, kao uzročnicima stresa na radu, malo govorilo sve do početka sedamdesetih godina prošlog veka.

MeGratov model profesionalnog stresa iz 1971. godine zaniva se na tezi da do stresa na radu dolazi kada radnik opaža da radna situacija zahtevima prevazilazi njegove mogućnosti i sposobnosti, uz uslov da ovakva situacija zaista pogađa radnika u psihološkom smislu. Ovo shvatanje predstavljeno u formi zatvorene sistemske reakcije. Kada u radnoj sredini nastupi neka promena koju radnik proceni kao ugrožavajuću po njega nastaje sistemska reakcija. Nakon procesa odlučivanja radnik bira odgvore na datu situaciju, reaguje, što se okončava ponašanjem koje vodi određenom rezultatu čime se krug zatvara. Ovaj model se tumači i korz interakciju tri ključna područija unutar svake radne situacije: fizička sredina, socijalna sredina i ličnost radnika.

S obzirom na moguće klasifikacije koje proizilaze iz međusobnih odnosa tri područija, autor daje klasifikaciju izvora stresa: 1) stres je posledica nemogućnosti obavljanja radnih zadataka; 2) stres vezan za radnu ulogu; 3) stres je posledica sveukupnog ponašanja na radu; 4) stres je rezultat međuljudskih odnosa; 5) stres je posledica nepovoljnih fizičkih faktora na radu; 6) stres nastaje kao posledica individualnih svojstva radnika (Štajnberger i Čizmić, 1991).
Ovaj model je otvorio mnoga značajna pitanja koja se tiču uzroka kao i načina delovanja stresa na radu. Takođe, podstakao je i mnoga druga istraživanja o značaju stresa koji čovek trpi u radu. Nakon ovog modela pojavili su se brojni drugi modeli stresa na radu, nastali iz različitih teorijskih tradicija, iz čvršće ili slabije povezanosti teorije sa empirijom, različitog nivoa opštosti itd. Izvan je dometa ovog rada nabrojati ih sve.